Aleš Mustar

(Književni) nokturno

Na dušek
veličine 140 x 200 cm
veju brige i lepe se za naša tela.
Ko od nas dvoje je u hipermarketu zaboravio da kupi
antistatički sprej za prašinu?
Leđa koja se stidljivo dodiruju
uporno ćute,
samo želuci se usuđuju da uspostave komunikaciju,
u tvom cvile noćni leptiri,
u mom Jona kome je dosadno baca kamenje u žučnu kesu.
Popij biokill i pobij noćne leptirice,
daj mi nož da rasporim sebi trbuh
i Joni zavrnem šiju,
a onda se priljubi uz mene,
moja ledi Makbet,
u obliku filea sam još slađi.

 

Romantična 4

U Uredu za strance sam saznao
da se ljubav može empirijski dokazati.
Potrebni su ti sledeći dokumenti i dokazi:
izvod iz matične knjige znači da postojimo,
izvod iz knjige venčanih da smo ljubav potpisali,
potvrda o nekažnjavanju, da čista si kao suza, nećeš me ubiti,
potvrda o sredstvima za preživljavanje da volim te kao hleb,
potvrda o obezbeđenom stanu, da nema više romantike pod zvezdama.
Teorijskom sledi praktični test strpljenja,
red kod matičara,
red na sudu,
red u banci uz pad kompjuterskog sistema,
red na odeljenju za zemljišne knjige.
Kada sav nag, a tako nag ne možeš biti ni na prvu bračnu noć,
sa proverenim identitetom, stanjem imovine i osećanjima na papiru,
stojim u redu u gorepomenutom Uredu,
u trenu mi postanu sasvim nevažni sledeći redovi iz prošlosti:
red za hleb ispred privatne pekare,
red par-nepar na vojničkom zboru,
red na referatu za studentska pitanja,
red u prevodnoj književnosti.
Sada, kada sam konačno spoznao sve sinonime reči brak,
mogu da ti na osnovu svih svetovnih i svetih zakona kažem: Volim te!

P.S.: Draga, red za potpis zapisnika o sklapanju bračne veze pred vratima sa natpisom »Venčanja«, bio je najslađi.

 

novembar

Gradske ulice i autobusi zaudaraju na zeleniš.
Usled personifikacije ljubavi prema mrtvima
hrizanteme su izgubile svu čar.
Na grobljima novi kaputi,
brižljivo uređene frizure,
novi pesak,
sveće koje gore samo jednu nedelju.
Sledi takmičenje ikebana:
Komšije, vidite koliko smo ih voleli!
Nekoliko dana pred praznik
baba se sprema na svoj poslednji put –
što vodi dedi.
Hoće li se spojiti u pravo vreme
i uneti smisao u apsurdni praznik?
Dedino ime na nadgrobnom spomeniku je uklesano zlatnim slovima,
jer tako treba, hoće li takva slova dobiti i babica,
slaba uteha u trenucima straha od smrti.
Srećan ti put, babice,
znaš da nisam lešinar,
ali kada me put nanese ovuda,
a na takve praznike sigurno ne,
jer se svaki put tri puta zaključam u stan,
sigurno ću svratiti, praznih ruku, naravno.

Božićni broj 2

Selo na ostrvu, bogu za leđima, bez neukusnog dekora
šiba pakleni vetar.
Gresi postaju relativni,
pošto ih je na ponoćnoj misi sveštenik politički utkao
u svoj govor.
Sastav mu je oduzeo toliko vremena
da je zaboravio da uđe u kuću džankija na lečenju.
A ja još uvek tvrdim da bog nije naš ili vaš,
o njegovom postojanju ne možeš odlučivati na referendumu.
Raskrstim sa tradicijom,
umesto babičine pogače sa golubicama na stolu
ignorišem palačinke, namazane industrijskom marmeladom.
Kada na šarenom ostrvskom đubrištu
- takvih boja nema ni božićno ukrašena Evropa -
tražim otpadno drvo
koje će odagnati mraz,
nehotice naletim na parčiće sopstvenog identiteta.
Besramni delići su se sakrili na samo dno kese
sa kuhinjskim otpacima
a ja sam već skoro malaksao od napornog preturanja.
Dok se na božićnoj večeri iznova cepam,
reinkarnirani papa budno nadzire sto.
Sutra je novi radni dan!

Kod Crvene zmije

Cigani ostali bez reči,
medveđeg piva nema na meniju,
ali služe izvrstan specijalitet kuće:
Puškina na roštilju.
Kuvar ga pažljivo raseče.
Kod Crvene zmije nema manira, možeš da jedeš rukama.
Pesnik, osuđen na tišinu, dobija iznutrice.
Izgladneli stvaralac reklama zagrize u sočni batak,
ali meni je kelner servirao srce!
Žvaćem i žvaćem.
Kako je suv post-postmodernizam!


Senzibilna

Kada sam već pomislio
da je moja senzibilnost dostigla vrhunac,
ljubazni ljudi su me upozorili da je reč samo o neurozi.
Nek ide dođavola vojna medicina
koja je zapisala
da sam hipersenzibilna osoba sa neurotičnim reakcijama,
i onda sam, svestan tog paradoksa,
postao autor sa svim pravima koja idu uz to.
Pošto je civilno društvo ocenilo da je moje ponašanje opasno po okolinu,
odmah je reagovalo preko svog predstavnika – komšijskog stolara.
Stavio me je na radnu površinu kružne testere i zasekao.
Brižljivo je odvojio obe polovine mozga.
Jing predstavnice su trebile levu, a jangovci desnu.
Poslednji pomenuti su uskoro ostali bez posla.
Marljive radnice su bile mnogo uspešnije,
uskoro su nakupile puno vedro nervnih završetaka,
prožetih starim uvredama, duševnim bolovima i drugom sličnom navlakom.
Srce su pažljivo konzervisale u formalinu,
lončić su spustile pod radnu površinu
da ga neko ne razbije, jer bi trebalo da me još dugo služi.
Umreš li od raka, možeš da, mirne duše, svoju
dobrovoljnost izlažeš u dnevnim novinama,
odričući se dekora na svom grobu,
a mene čeka spiritualna smrt.
Kada je posao obavljen, na red je došla još i krojačica
koja živi na kraju ulice, i ljubazno me zakrpila.
A njena kći me je odvezla do prodavnice mobilnih telefona,
ne bi li proverila jesam li konačno sposoban da uravnoteženo kupim
pretplatnički paket,
kome je pridodat i poklon-paket sa CD-om.
Nije išlo.
Pošto ama baš ničega nema u glavi, usledio je infarkt srca.

P.S.: U testamentu sam zaboravio da dodam da se odričem venaca i sveća u korist Društva ljudi sa bolestima srca i krvotoka.


Prevela sa slovenačkog: Ana Ristović




Beleška o autoru:


Aleš Mustar je rođen 1968. godine u Ljubljani. Završio je engleski jezik i pedagogiju na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Posle toga je upisao postdiplomske studije savremene rumunske književnosti na Univerzitetu u Bukureštu, gde je 2000. godine doktorirao. Radi kako slobodan umetnik u Ljubljani. Objavio je pesničku zbirku (U)sodno tolmačenje (Sud(bin)sko tumačenje). Prevodi rumunsku i makedonsku književnost na slovenački. Bavi se pozorištem. Njegove pesme prevedene su na češki, rumuski i makedonski jezik.